Ljudi moji evo mene nakon jaaaaaaako dugo vrimena.. Nije mi se dalo.. Bila san prezauzeta, stvarno.. Ali sad više neman s čime biti zauzeta jer je sve gotovo.. Preduboko san zaglibila i više ništa nema smisla...
Ka što neki znaju, 02. 06., znači prošli ponediljak bija je moj rođendan.. Dobila san jako veeelikog bilog medu iz Funky Ribe i jedan od 2 moja najdraža parfema.. I to sve od meni jako drage osobe koju volin više od sebe.. (btw, people always leave..) I dobila san još par sitnica od moje Džoint, Luce, Inge, Žaje i cilog razreda.. Surre vovim vas.. I jedan jako veeeeeliki poklon od mojih najdražih Mare i Ane (jedine moje, štogod bilo, znate da unatoč svemu ja vas jako puno volin, mada se ne čini tako..) I od moje Nely sam dobila jednu lipu žutu majcu i crni bolero kratkih rukava (tenx ljube).. I u jednon trenutku, par sam stvari shvatila, i trudila se da ih popravin, ali čemu sav taj trud ako svaki dan iskrsne neka stvar koja mi dokazuje da ništa više nije vrijedno truda i da sav moj život (koji nije baš dug, ali nije bitno...) nema smisla bez ljudi koje volim i bez kojih nemogu zamisliti svoj život.. A ti ljudi malo-pomalo shvaćaju moju sliku i priliku i... Ja im nastojim pomoći da se oslobode mojih gluposti pa radim stvari koje nikad u životu nebi ni pomislila da ih napravim.. Ali baš zbog toga što ih jako puno volim, mičem ih od sebe.. Nisam imala pojma kako će mi biti teško.. A danas.. Šećer na kraju.. Samo da sam malo hrabrija, mogla sam biti na boljem mjestu od ovog sad. Ili da san malo pametnija, sve bi bilo ok.. Samo da mi je neko usadija pamet u glavu i sve bi bilo ok.. Ovako san svaki dan... Opet i opet na početku... I svaki dan isto.. Moj je život jedna velika juha. Bez ikakvih dodataka.. Samo voda i ono crveno što joj daje boju.. Bez ikakvog začina i ičega.. Sve je monotono..
Samo se nadam da ću jednog dana shvatiti što radim od svog života i da ću shvatiti kako da to sve popravim, jer ne učinim li to sad, kad ću?? Ili bar da se usudim samu sebe poslati na drugo mjesto di sve stane.. Preduboko san zaglibila, nemore me ni bager podići gore.. A kad se sjetin one Matee iz 2007. godine.. Potpuno druga osoba.. Neznan što se desilo.. Iskreno stvarno neznan.. Samo se nadan da će sve proći i da će biti bolje, ili bar da će sve stati ka što i je. Jer od danas, moj život staje i više nema smisla..
A evo me ljudine moje, napokona da pišen novi post! I ja se sama sebi čudin kako san se uspila natirati.. A dobro, ipak nean ništa za raditi, dosadno mi je pa eto, odlučila se na novi post nakon one romančine od zadnjeg puta.. Ali ok, slideovi su mi ispali dobro. Ma i post je zakoon, ali je predug. Ma nea veze. Jako je informativan.
Ma nisan pisala najmanje misec dana. Neznan ni ja koliko je vrimena prošlo, ali glavno da sad pišen. Ma dobro. Cut the crap..
Bilo je i Valentinovo o kojemu ništa nisan pisala, ahh... Ma nije mi se dalo. Mislim DDD.. Ali taj mi je dan bija baš dobar i baš je super proša. Baš sam lijepe darove dobila.. Jooooj..
Ali i u školi mi je taj dan bilo ful zabavno, a ka uvik kad s menon sidi moja DeArEsT DŽOINT!!! SURROOOOO BOGATI!! .......
Ajme jbt, u četvrtak, prekjučer, san se zamalo zadavila od smija.. Ajmeeee baš mi je bilo super. U sridu, večer prije tog 'kobnog' četvrtka san radila šalabahtere za stjupid ispit iz grčkog. I napravila san ih 6-7, majko mila više papira nego teksta u bilježnici iz grčkog. I ugl, došla ja na 1. sat-ISPIT. I svi papiri ispod 'torbe' koja je stala na klupi i kad nan je nast. podilila ispite, svi šalabahteri ispod ispita. I sve san prepisala! I još neke zadatke san riješila uspomoć knjige i Džointine bilježnice jer san ja svoju ostavila doma. Tako da san sve riješila i Džoint također i samo smo se sprdale cili sat. 'Ajme nast. ja san jučer cilo popodne učila za ispit, sad mi se sve pomišalo, ajme nast. dobiti ću 2! Ajmeee!' JEA VRAJT!! Buahahaha! A onda neznan ni ja dalje što je bilo po rasporedu ugl.. Na engleskon 5. sat san se davila! Zamalo san se zadavila od smija, ozbiljno, zraka mi je nestalo. Baš mi je bilo ludo. Džoint je krepivala od smija skupa s menon. Buahahaha!! Taj mi je dan bija baš dobar. A sutradan, petak, odnosno jučer, nismo imali školu jer su nan nast. išli na neki seminar.. BLAŽENOOO!!! Naspavala san se i nisan morala učiti ništa. A mislin, nisan ni kanila učiti, ali ovako san se bar odmorila psihički. DDD!!
I tako.. Danas je subota, Džoint dolazi kod mene (jea beba!!) i baš ću se zabaviti, a ka i uvik sa Džoint! Smoke(y) Džoint-Nema Dosade!!
A bija je i još 1 važaan događaj prošli tjedan, u utorak kad je umra taj neki Oblak.. Da spomenen da san izvalila kad me neko pita ka da kakvo je vrime van, a ja -'Sunce, nema oblaka..' A mislin..
E i ugl.. Taj dan smo imali prva 4 sata, ako se ne varan, to je bija utorak, ali skraćeno (a neš ti meni, 10 min, ali bolje išta nego ništa) i tribali smo na sprovod u katedralu... JEA VRAJT!! Skupile se nas par (Džoint, Viktorija iz 1.a , munjena Marija Rozić iz razreda , Mafea i Luce iz razreda too i JA, ofkors!) I išle na piće negdi.. A prvo u Caymana koji je btw bija prepun mogle smo jedino na pod sisti.. Ahaaa.. Nas pod nije dostojan.. Haha.. Onda do Korza, Siriusa- sve krcato i prepuno. Nigdi mista. I onda se ja sitila da pođemo u Pulsa u robnu. i tako smo pošle do tamo i sile lipo na miru i sprdale se ka glupače. Ljudi su nas gledali kada smo s Marsa pale. Kesile se ka nenormalne, pile capuccino kako ko, i ugl smijale se, smijale i smijale. Valjale gluposti neke poput Marice (no comment), onda neke proste riječi od Marije Rozić za školu... Puši k.. Laudes!! Hahaha!! A zove mene mati - DI SI TI?? Ja govorin-SAD ĆU JA DOMA! EO SAD ĆU JA.. A ona-A DI SI?!? Govorin ja da- A BILA SAN NA SPROVODU. SAD ĆU JA DOMA! A ona da- A BILA SI?? NISI SIGURNO IŠLA OKOLO?? A kažen ja njoj- MA JESAN, U KATEDRALI SAN JA SAD, SAD ĆU JA DOMA! A ona- A DOBRO, AJ BOG! Jea vrajt!!!! Hahahaha!!! I tako da mi je bash bilo supach!!!!!
Sad iđen ća, dolazi mi Džoint!! Džoint iz Smokey ojea!!
Ajte ljudovi moji, ostanite mi vjerni i komajte i dalje, a ja se sad iđen odmoriti uz jedan Džoint..
Pozzan: Džoint, D krejziest, D priti, and d bestest grl ever!!, DeArEsT NELY, @NcHy, Maru, Ingu-koja se oporavlja od operacije... , Mariju Rozić, Viktoriju-D CRAZY GIRL!!!, Sukošanku, MARIJU ANZULOVIĆ I... FJANU OFKORS i sve ostale sa kojima se družin iz razreda i vani..
E i moran reći da mi je sad Meštrović posta baš dobar, iako san svašta pisala, mislin ništa too ugly, ali isto.. I sad mi je baš dobar, bolji nego u 1. polugodištu definitivno.. Komuniciran snjin.. Tako da pozzan i njega. I svoj 1.b izuzev par ljudi, ali neka se mislu ko su jer ih neću navesti pa nek mislu da san i njih pozzala, a ja znan ko su (hehe) .
Sad definitivno iđe, vi ostavljajte komentare jer san se ipak udostojila napisati new post!! To tribate komentirati!! =))))
Evo mene napokon da pišen nešto novo... Malo ćemo sad događanja iz Italije... Stvarno nisan odavna pisala i zato ću se sad ispisati ka nikad... Ako mi se bude dalo.. Ajme kako mi je ža što san se vratila u ovu pustaru od Bibinj. Drago mi je jedino radi mojih naj frendica.. I LAV JU GAJZ!! Ajme da mogu zauvik bi ostala doli.. Samo bi mi falile moje frendice koje ću pozzati na kraju.. Ali inače.. Ovo misto je ozbiljno jedan pusti isprdak.. Nema nikog u cilin Bibinjan.. Ahhh.. Ali ok. Da počnen. Ovako..
1. MILANOOOO!!! () - Bilo mi je predobroooo! Stvarno san se super provela! Bilo je zakoon. Bila san u stanu kod strike i bilo mi je stvarno super. Prvo- doček!!! Bilo mi je tako super za doček da bi jednu bar još 10 puta pošla na jedan te isti doček.. Skompala san se sa par ljudi i tako neću o tome pisati jer da o tome iđen pisati ispaja bi post veći nego što će biti sad tako da... Ko zna zna, ko nezna.. Neće ni znati ako mu ja ne kažen. Ali na dočeku mi je bilo super. A onda... SHOPPING!!!!! Onda je počelo.. Svaki dan se vraćati sa punin kesama. Znate vi što je to?? Svaki dan jedno uru vrimena je meni i mami tata govorija o tome di ćemo staviti svu tu robu, na krov itd.. Ali ovo moran reći.. Doli.. Centri.. Kada usporedin naš Mercator i neki prdac od dućana, i veći. Ozbiljno. Brate ovaj Spar i Mercator uopče nisu centri to su obični dućani, sprdačina nasuprot onih doli. Ja znan da je to Milano, a ovo Zadar i sve to. I da je to Italija, a ovo Hrvatska, ali isto... Ni u Zg nema nijedan ni približno tako velik ka što su ovi doli. Ovi vode su stvarno sprdačina ipo prema onima doli. U onima doli se izgubiti morete. Na svakon ulazu u neki centar stoju neki ljudi koji van dile letke sa karton centra da se ne izgubite. Ozbiljno van kažen.. A centara ka u priči, brate, svakih 5 km neki novi gigantski centar. Svaki dan, po cile dane mi bi provodili po tim centrima, a dućana u svakome od njih više nego u našen cilon gradu. Ne pretjerivan virujte mi.. Mi smo se samo čudili u svaki koji bismo ušli koliki je. Ima ih toliko da ih se niti ne sičan pola u kojima smo bili. Sičan se da smo bili u Giganteu, Centru Sarci, Auchan, Globo... I još njih dosta. A taj Globo... To je ka naše Bibinje brate. Dobro, ne baš toliko, ali bome ima šetati. Mi smo cilo popodne, od jutra oko 9 do 3 popodne šetali po njemu.. Kad uđeš imaš račvanje u 4 smjera, a onda se jedan od tih 4 na kraju račva u još 4 itd. I u svakon centru je McDonald's. Kuš bolje.. Ali u tome Globo su same one svjetski poznate marke (Levi's, Diesel, Big Star, Wit Boy, D&G, Armani, Guess, Zara (onaj novi dućan koji se tek sad nedavno otvorija u ZGu, marka), Okaidi za dicu, s. Oliver, H&M itd) Ima čak i dućan Swarovski u kojen je jedna sovica od kristala veličine 5cm košta 25.000€. Bez zajebancije. Ali sva srića što u svakon, ali svakon, centru ima odjeljak za igranje sa PS1, PS2, PSP, Nintendo DS.. I svaki od njih ima 10, što znači 10 različitih igrica. Taman za mog oca i Zubka. I oni su u svaki koji bismo mi ušli ostali na PS-ima. A ja i mati bi išli po dućanima i samo kupovali. Dobro, u ovon Globo baš i nismo baš zbog toga što su marke pa je bilo priskupo, ali tamo smo Zubku pokupovali svega i svačega. Pogotovo u Zare. Ima sad više robe nego ja. Za svaki dan u MISECU drugo. Dobro neman ni ja sad neznan koliko manje, ali vidi se da iman. Njemu se roba slaže u 3 reda, dok meni samo u 2, u ormare. Šmrcc. Ali ok. Njemu smo se nakupovali u Zare i kupili smo mu (na moj nagovor) onaj krožetić, što se sad nosi, crni na crte u Okaidi. Kako je preeeekjut. Ali ok, neću više pričati o tin centrima.. Samo ću napisati još nešto što san naučila u Milanu. Mislin, znala san ja to i dosad, ali sad je potvrđeno.. Najvažnije što san vidila i što san doživila tijekon tih 7 dana u Milanu je činjenica da su tamo svi, ali SVI muški dotijednog, od dice do staraca, sređeni. Nećeš nigdi viti nijednog muškog da nije sređen. Bilo di da poša. A ne ovi naši zadrti ovako. Da se nebi oni malo sredili. Njima je sređivanje traperice, patike, i neka jaketa, a nekima nažalost ni to. Bar ovima mojima iz razreda, a i u okolici. Samo trenerka i gotovo. Ahh. A evo samo jednog kojeg san slučajno skužila na pumpi dok je točija gorivo. Imaja je traperice neke tamne, malo uže, ne skroz uske, ali onako srednje, spuštene do po guzice sa kajišon (remenon) sa onin nekin kockicama ka metalnim, vansice, gori neku majcu ka dolčevitu sa širokin vodoravnin crtama boje zelene, narančaste, tamnoplave, crne i bile, neku ka beretkicu crnu i ispod frizura napravljena sa gelon, sunčane naočale iako ni bilo sunca i priko tog svega jedna jaketica ka kaputić do po guzice na duplo kopčanje tamnoplava. Ta jaketica još nije ni došla u Zadar, a mislin da i neće tako brzo. To doli već masovno nosu, a ja san mamu nagovorila da to Zubku () uzme. Pa mu je i to kupila.. Sad je mali pravi trendseter. I tako da san fascinirana sa muškima obučenima doli.. Ahh. AJM IN LAV..
2.-SKIJANJEEE!! () Iako mi se nije dalo ići, iako nisan tila ići, iako san tila doma ostati samo radi tog skijanja.. Bilo je zakooon. Išli smo na ogromnu planinu visine priko 2000m skroz na vrh. Zove se Kronplatz.. Bilo je stvarno super i dogodine iđen opet. Jedva čekan. Još ako bude ekipa ka lani.. E još kad san kod ekipe, veliki pozzz Franički . Curo ti si zla!! Bili smo doli od 5.01.-12.01. Odsili smo u nekoj kućerini ogromnoj stvarno dok se dođe s jednog kraja kuće na drugi prođe 10 minuta.. Ugl, ta se kuća zove Montana, ima 3 zvizdice. Što znači da ima Internet, satelit, MSN OFKORS i nažalost lift. I sad kako san ja bila svaki dan sa jednim Rokon, i popodnevnu dosadu odnosno večernju dosadu ubijala sa njegovin PS2 i zakooon igricon GOD OF WAR, koju u 7 dana nisan uspila prići, ali sačuvala san dokle san došla, a Roko mi neće istrti. Eli tako Roko?? I jednog lijepog sunčanog dana ću je nastaviti igrati pa ću je i prići.. E i da nastavin. Taj lift ima 5 tipki. 0 (prizemlje), 1 (1. kat), 2 (2. kat) i -1 (neki podrum valjda) i jednu praznu bilu tipku. I mi se pametni išli voziti u njen (a lift je super neki cili plišani iznutra, ono barbi roze boje..) Sve tipke inače valjaju, ali kad se -1 pritisne neće iđe ni gori ni doli. I Roko se pametan nako () sitija da mu je neki mali reka lani da ako oćeš na -1 pritisneš tu -1 tipku i onu bilu praznu. I ja pametna vako () rekla da stisne i on stisa. I pošli mi lipo doli, a doli ledeno, smrdi po truleži neki podrum valjda.. Mrak, ja se usrala i mi pritisli tipku za nazad i nije tilo nigdi. Ništa. Ja san se usrala, brate, cila san se tresla. Trtica mi je utrnila. A dobro, onaj vlasnik se ionako činija odma prvi dan (bar meni) antipatičan. I bija je. Baš neki cigonja.. A dobro neda mi se više balinjati o tome liftu.. Da ja nastavin o Kronplatzu.. Tamo san vidila sve ove neke naše Hrvate, zapravo, puna ih je planina. Samo i jesu Hrvati tamo sa Njemcima i malo Talijana. Ali mislin, vidila san Stipu iz BB-a sa kojin san se slikala, ali nema šanse da stavin sliku jer san katastrofa ispala.. Onda san vidila Jolu (onog pivača), Thompsona, Miu Kovačić i mislin da više nisan nikoga vidila. Ali gori na 2000m nadmorske visine, na kojih se penjemo 15min žičaron, na svakon koraku restorani.. Da spomenen da su puštali hrvatske pisme i sve neke techno.. Blaženo. Zadnji dan smo pošli u jedan kafić koji je inače disko pa smo se tamo izludirali ka nikad onako u skijaškin odijelima i pancericama. Baš mi je bilo dobro. A isti taj dan su svi iz škole skijanja (a ima nas mali miljon) imali natjecanje.. Veleslalom na nakoj strmoj stazi u početku.. A ja vako spretna se išla natjecati i nisan pala, i osvojila san medalju.. I ja cila vako optimistična (NOOOT!!!) govorila sama sebi cilo vrime, ajme pasti ću, ajme, razbiti ću se, dolaziti će helikopter po mene, završiti ću u bolnici sa slomljenin vraton, sletiti ću sa staze itd unedogled. Ali nisan i sve je super prošlo. Sad mi je baš drago što san vozila jer sad iman medalju (hehe). I jedva san čekala zadnji dan škole skijanja da skinen onaj debilni crveni dres od škole skijanja što smo morali svi nositi.. Ali dobro je bilo. Sa žičarama san prišla 103km. Što znači da san na skijama bar 3puta više prošla jer se po stazi ne ide ravno nego se ide cik-cak. I Staze su nešto duže nego žičare tako da.. A žičara na svakon koraku. Popneš se na planinu, od staza samo biraš ima ih na stotine (plave su lake staze, crvene su srednje strme, a crne su toliko strme da ne vidiš dalje stazu kad staneš na nju). Ja na te crne nema šanse da iđen iako me stra da će me dogodine voditi jer ću već 2 godine biti u školi skijanja, a na drugoj godini najćešće učitelji vodu na crne staze, ahh ... I tako.. Neznan više što da kažen.. Mislin da san sve rekla. A dobro. Još ostaje Rim i mislin da je to to. Gotovo za ovu godinu. Pa dogodine opet.. I tak. Sad iđen viti koga ima na MSN-u usput gledati Real M. (možda mi igra Saviola, a možda tek u 2. poluvremenu, a možda i neće. Najvjerojatnije neće, ali nada umire posljednja) i iđen se spremiti i leći jer je, nažalost, () škola ujutro.
Pa onda ništa, ostavljajte commentare pa se čujemo za par mjeseci.. Ahahah. Ma neee. Čujemo se kad mi se bude dalo pisati. Ajte ciao. Big ki$$!!!
E i P.S.- Pozz sve iz 1.b razreda (osim Meštrovića & co), a osobito pozz Džoint,Nely, Mari i @NcHy!!!! Ki$$am vas sve!!!
Evo me napokon pišen novi post!!
Nema pretežno ništa novo što bi mogla pisati.. Ništa zanimljivo osim..
Ma što ja to govorin?? Dakako da ima nešto zanimljivo koje može biti dostupno svima ()
Pa ovako..
1. Idem u Rim!! Sa svojon školon, sa svojin razredon, na 6 dana u 3. misecu. U sobi ćemo biti ja i DŽOINT i svaki ćemo se dan prežderavati cheeseburgerima iz McDonald'sa i svaki ćemo dan šopingirati po ulicama Rima i gledati fontane, kipove i one predivne bazilike... Uglavnon, najbolje će biti nama u sobi i preko dana kad budemo šopingirale.. (Jupi!! Jedva čekan!!)
2. Isto tako kako iđen u Rim, ići ću i u Milano, samo s mamon i taton i, nažalost, braton, i to na doček Nove Godine!!! A kako ću se tek tamo našopingirati!!! Već skoro sve najbolje dućane u onim ulicama u centru grada znan napamet dok one velike centre ka što je Gigante znan sve napamet di je koji. I najvažnije znan di je koji McDonald's i di je jedan ooooogroman Pittarelo. I ponovo ću ići u Monzu, di će (nadan se najiskrenije) biti ponovo auto izložba. Zadnji put kad san bila bili su oni najekskluzivniji auti (Ferrari, Lamborghini, BMW, Audi, Bugatti...) a bile su i utrke formula koje nisan uspila pogledati jer smo baš taj dan išli nazad u Hrvatsku.. I neznan oću li opet ići na San Siro, ali i ne interesira me baš toliko stadion AC Milana... Glavno da se ja nakupujen odjeće i svega ostalog i Matea sva sritne i sva zadovoljna...
3. Odma nakon 7 dana provedenih u Milanu, iz Milana ravno na Kronplatz na skijanje... To me baš i ne veseli toliko jer neman baš društva mojeg godišta s kojin se mogu sprdati ka sa Džoint na satu ili Nely i Maron inače svaki dan pa me stra da će mi biti dosadno.. A i ne volin baš skijati jer mi to nije neka uživancija, ali kad su mi već uplatili tih 7 dana i kupili odijelo i skije i pancerice, onda neman izbora. Zar ne?? A i ja baš nisan poznata po svojoj spretnosti tako da nisan baš sigurna da ću se nakon tih 7 dana vratiti doma čitava osim što se nadan da ću se vratiti doma bar nijansu tamnija (jer ako niste znali, od snijega se tamni ka liti na suncu..) A i goditi će mi svježi, čisti zrak po cile dane na toj planini, pa se nadan da će mi bar malo pročistiti ove sinuse i ovaj nenormalni ten.. Tako da..
ZAKLJUČAK- Nekako ću preživiti sve to.. Mislite??
Eto to vam je to, uživajte u mon novon postu i dobri i veseli mi bili i ostali... Ciao!!!
Pa di ste?? Nema vas nikako.. A eto mene i novog posta.. Nadan se da van se dosad sviđa sve i tako... Nema ništa spešl za talk to everybody jer ko zna zna.. Ovin puten pozdravljan i Ki$$an jednon VEEEEELIKON Ki$$iCoN-DŽOINT!!!!!; dEaReSt NeLy!!!; Jednu od najdražih BiBiNjKi(koja ima još 1 blog ali ga sad neznan točno); NiNu, DeArEsT MaRu KoJu VoLiN PuNo, PuNo, PuNo; Mariju R. (iz razreda); Lucu Gulan (iz raz.); sve Foxiće ; Any-Espanja; Ingu i sve ostale iz razreda (osim dolje navedenih divljaka i općenito sve muške osim Kaha, Dokoze, Frane i Gavrana, i dakako Jordana!!) pu$$$$$a!!!!
P.S. U ovon postu san izminila neke sitnice jer više ni kao prije. Andrisha je dosadan i naporan, skupa sa onin divljakon sa kojin sidi u klupi kojeg neću imenovati i isto tako zmiju naočarku muškog roda koji sidi iprid njih i kojeg isto tako neću imenovati...
Ispričavan se jednoj osobi koja je također bila spomenuta prije, ali je više nema jer je došlo do nesporazuma.. Sad se sve riješilo i we can move on with our lives, nije sad da nismo mogli nastaviti ni prije, ali sad je everything OK i sad je duša mirna.. Taj na koga se ovo odnosi znaš ko je i ... Eto. Nadan se da je sad sve OK i I would be very grateful if you ostaviš few komentara.. And leave your link od bloga!!!
1981.-2007.
Srijeda, 17. listopada 2007., tužan dan za sve u Hrvatskoj i šire... U tragičnoj, zapravo, stravičnoj, automobilskoj nesreći poginuo je Toše Proeski, makedonski pjevač, koji je u kratko vrijeme stekao uspješnu karijeru u zemljama Balkanskog poluotoka, a osobito u rodnoj Makedoniji i Hrvatskoj. Imao je brdo obožavatelja, a najviše obožavateljica. Zbog glasa, pjesama, a i izgleda. Svi su ga voljeli i stvarno je imao zakon pjesme. Svi su plakali za njim, pjevajući njegove pjesme. I ja sam osobno jako tužna jer naš Toše više nije na ovom svijetu i više neće biti nijedne nove pjesme, novog albuma... A nedavno je imao intervju u Ok!-u da će uvijek pisati i pjevati balade... Čini mi se da su mu one sa albuma -Igra Bez Granica bile zadnje koje je otpjevao i kojih ćemo se sjećati dugo, dugo... Osvojio je i nagradu Hrvatskog Radijskog Festivala za pjesmu Veži me za sebe koja je osvojila srca obožavateljica širom Hrvatske, i mene samu, a posebno moju naj frendicu Nely... Moja osobno, njegova najdraža pjesma je Jedina koju obožavam, a sada na nju samo plačem...
Da je poginuo, doznala sam u neobičnim okolnostima, oko 8:45h ujutro, odnosno 2h i 15min nakon pogibije, na 2.satu u školi, zemljopisu, kad nam je nastavnica rekla da je poginuo Toše Proeski... Ja isprva nisam vjerovala, a ona da je pročitala na net.hr da je poginuo jer je vozač zaspao... A najveća ironija je to što je vozač vozio, zbog umora i brze vožnje udario je u prikolicu nekog stotog automobila i udario u zaštitnu ogradu. Njemu nije ništa, menadžerici koja je također bila s njima nije ništa, a Toše, koji je spavao na 1. sjedalu je poginuo u srebrnom VW Touaregu... Nemogu opisati kako mi je žao i koliko sam suza prolila zbog njega i koliko ću ih još proliti, neznam... Tkogod osjeća isto što i ja, izražavam sućut jer vam treba kao i meni... Evo riječi pjesme Jedina, s kojom ću se uvijek prisječati dubokih crnih očiju, velikog, iskrenog osmijeha i crne kose koje više nema...
Jedina
Magla na mom prozoru,
miriše na nevolju,
noćas sam ti tako sam...
Kiša pere ulice,
gdje si moja ludice?
Još bi nešto da ti dam...
I neka noćas grmi
I nek se duša mrvi,
samo da ti čujem glas...
Priznajem pred svima,
lutam vjekovima,
tražim tebe, tražim nas...
Jedina,
Šta si mi uradila,
Srce mi je pustinja,
Ljubav je presušila...
Jedina,
Što me nisi pustila,
Kad me nisi ljubila,
Jedina...
I neka noćas grmi,
I nek se duša mrvi,
samo da ti čujem glas...
Priznajem pred svima,
Lutam vjekovima,
tražim tebe, tražim nas...
Jedina,
šta si mi uradila,
srce mi je pustinja,
ljubav je presušila.
Jedina,
što me nisi pustila,
kad me nisi ljubila,
jedina...
Jedina,
šta si mi uradila,
srce mi je pustinja,
ljubav je presušila....
Jedina šta si mi uradila,
srce mi je pustinja,
ljubav je presušila...
Jedina što me nisi pustila,
kad me nisi ljubila,
Jedina...
JEDINA....
Ljudi to bi bilo sve, kad budem imala više vremena, urediti ću ja to još ljepše, ali sad idem, ujutro mi je škola i kasno je, bar za mene jer mi se spava... sad idem slušati Jedinu i ponovno plakati jer jednostavno još ne vjerujem i još ne shvaćam i neću i nemogu prihvatiti da njega više nema i da je mrtav. Jednostavno nemogu... Tako se osjećam teško na srcu i duši, osjećam da ću dušu isplakati koliko mi je žao i svaki put kad plačem mislim da više neću pa se opet sjetim toga da ga nema i opet briznem u plač... Čujemo se ljudi, tugujte i vi sa mnom da se ne osječam sama, ali imam ja prijateljice sa kojima ću plakati pa... Nadam se da će uskoro biti bolje.
Kao što i naslov kaže ovo je moj novi početak i dizajn mi se sviđa. Zasad još niko nezna za my new blog, ali potruditi ću se da saznaju.
Za sve one koji nisu znali iman ja još jedan tzv. 'sportski' blog. Zapravo je mišani. Ima svega pomalo, a njegova je tradicija BEZslika, smajlića, videa i što ja znan što sve već ne. Samo tekst i boje. Znan da zvuči pomalo dosadno, ali mislin da je zanimljivo pročitati nešto od svih postova.
E pa pripremite se za čitanje, gledanje i slušanje, jer ovaj će blog imati sve to!!!
I ugl, došla ja na 1. sat-ISPIT. I svi papiri ispod 'torbe' koja je stala na klupi i kad nan je nast. podilila ispite, svi šalabahteri ispod ispita. I sve san prepisala! 
. I oni su u svaki koji bismo mi ušli ostali na PS-ima. A ja i mati bi išli po dućanima i samo kupovali. Dobro, u ovon Globo baš i nismo baš zbog toga što su marke pa je bilo priskupo, ali tamo smo Zubku pokupovali svega i svačega. Pogotovo u Zare. Ima sad više robe nego ja. Za svaki dan u MISECU drugo. Dobro neman ni ja sad neznan koliko manje, ali vidi se da iman. Njemu se roba slaže u 3 reda, dok meni samo u 2, u ormare. Šmrcc. 
Ali ok. Njemu smo se nakupovali u Zare i kupili smo mu (na moj nagovor) onaj krožetić, što se sad nosi, crni na crte u Okaidi. Kako je preeeekjut
